Energetski bilans

ЕНЕРГЕТСКИ БИЛАНС

ОБЈЕКАТА КОЈИ СЕ НАЛАЗЕ У НАДЛЕЖНОСТИ

ГРАДА НОВОГ САДА

 У ПЕРИОДУ ОД 2006. ДО 2013. ГОДИНЕ

 

УВОД

На основу својих овлашћења и програмских опредељења, Агенција још од 2006. године прикупља податке о потрошњи енергије и енергената у објектима јавних установа који се делом или у целини финансирају из буџета Града Новог Сада (aдминистративне зграде, домови здравља, здравствени заводи, предшколске установе, основне школе, средње школе, установе културе, установе социјалне заштите и апотеке). На основу прикупљених података сачињава се Енергетски биланс којим се у овим установама, односно објектима утврђује укупна потрошња енергије и енергената, обрачунавају енергетски индикатори, трошкови и специфични трошкови, врши компарација са показатељима из претходних година и предлаже предузимање мера енергетске ефикасности у циљу смањења трошкова енергије.

Агенција за енергетику сваке године јавним установама са територије Града Новог Сада дистрибуира преко 200 упитника[1] са питањима која се односе на основне енергетске показатеље објеката које оне користе, потрошњу енергије и енергената у претходној години, реализоване инвестиције у енергетску ефикасност ових објеката, као и потребе за улагањем у енергетску ефикасност у наредном периоду. Након попуњава ових упитника они се достављају Агенцији за енергетику Града Новог Сада, где се контролишу, анализирају и извлаче одговарајући закључци у форми „Извештаја о енергетском билансу објеката у надлежности Града Новог Сада“ који се доноси за сваку календарску годину.

Овај документ представља кратку анализу свих попуњених упитника о енергетским билансима јавних установа, тј. објеката који су у надлежности Града Новог Сада, а који су прикупљени од стране Агенције за енергетику Града Новог Сада у периоду од 2006. до 2013. године.

 

AНАЛИЗА

На основу попуњених упитника, формиране су следеће групе за анализу добијених података:

  1. Установе за образовање (основне школе, средње школе и предшколске установе)
  2. Административне зграде
  3. Установе за културу
  4. Установе социјалне заштите
  5. Установе за здравство (апотеке и домови здравља)

 

  1. Установе за образовање (основне школе, средње школе и предшколске установе)

1-1 1-2
2-1 2-2
3-1 3-2

 

  1. Административне зграде

2-1-1 2-1-2

  1. Установе културе

3-1-1 3-1-2

  1. Установе социјалне заштите

4-1-1 4-1-2

  1. Установе за здравство (апотеке и домови здравља)

5-1-1 5-1-2 5-2-1 5-2-2

 

ТОПЛОТНА ЕНЕРГИЈА

На основу анализе специфичне потрошње топлотне енергије (kWh/m2) и специфичних трошкова за топлотну енергију (RSD/m2) у објектима јавних установа које су у надлежности Града Новог Сада, а које се греју преко система даљинског грејања и локалних котларница на природни гас, у периоду од 2006. до 2013. године, се могу издвојити следећи показатељи:

Специфична потрошња топлотне енергије у овом периоду за посматране објекте се креће у распону од 140 do 280 kWh/m2.

Назив институције Специфична потрошња топлотне енергије (kWh/m2)
Основне школе 167,12
Средње школе 191
Предшколске установе 170,87
Административне зграде 142,7
Установе културе 140,87
Установе социјалне заштите 277,12
Апотеке 186,2
Домови здравља 280,6

Табела 1. Специфична потрошња топлотне енергије по институцијама

(период 2006. – 2013. година)

Важно је напоменути да на овe податкe утиче велики број параметара и да треба узети у обзир да грешке у овом случају могу значајно утицати на резултате. Просечна годишња специфична потрошња топлотне енергије у Републици Србији износи за стамбене зграде 171 kWh/m2, а за нестамбене зграде 194 kWh/m2.[2] Просечна специфична потрошња топлотне енергије у зградама Европске уније износи 138 kWh/m2.[3] Из приложеног се може закључити да је специфична потрошња топлотне енергије у Граду Новом Саду на нивоу републичког просека. Иако су улагања у енергетску ефикасност ових објеката у последњих неколико година у порасту, Град Нови Сад се суочава са проблемом да има превелики број објеката у својој надлежности који се морају енергетски санирати, а финансијска средства су ограничена.

Што се тиче специфичних трошкова за утрошену топлотну енергију за период од 2006. до 2013. године, они бележе пораст од око 50% и то са 842 RSD/m2 2006. године на 1255 RSD/m2 2013. године, што се може објаснити порастом цена топлотне енергије од стране локалног дистрибутера топлотне енергије ЈКП „Новосадска топлана“ са 39,15 RSD/m2 колика је била цена 2006. године, на 98,01 RSD/m2 колика је била цена 2013. године (16. новембра 2012. године последњи пут промењена цена топлотне енергије). Такође, природни гас којим се снабдевању котларнице у појединим јавним објектима а који испоручује ДП „Нови Сад Гас“ је поскупео са 22,35 RSD/m3 2006. године, на 42,68 RSD/m3 2013. године. Ови подаци показују да су специфични трошкови расли сразмерно порасту цена енергије и енергената у посматраном периоду.

 

 

ЕЛЕКТРИЧНА ЕНЕРГИЈА

На основу анализе специфичне потрошње електричне енергије (kWh/m2) и специфичних трошкова за електричну енергију (RSD/m2) у објектима јавних установа које су у надлежности Града Новог Сада, у периоду од 2006. до 2013. године се могу издвојити следећи показатељи:

Специфична потрошња електричне енергије у јавним објектима Града Новог Сада се креће у распону од 25 до 115 kWh/m2.

Назив институције Специфична потрошња електричне енергије (kWh/m2)
Основне школе 25,62
Средње школе 50
Предшколске установе 50,25
Административне зграде 74,87
Установе културе 73,62
Установе социјалне заштите 95,62
Апотеке 115,87
Домови здравља 60

Табела 2. Специфична потрошња електричне енергије по институцијама

Благи пораст специфичне годишње потрошње електричне енергије у новосадским јавним објектима у посматраном периоду не може се са сигурношћу објаснити, али се може претпоставити да је до њега дошло услед повећане употребе локалних сплит система који служе за хлађење радних просторија у летњим месецима и њихово догревање у прелазним месецима из летњег у зимски период и обрнуто.

Специфични трошкови за утрошену електричну енергију у јавним објектима из надлежности Града Новог Сада бележе пораст од скоро 100% у периоду од 2006. до 2013. године и то са 298 RSD/m2 2006. године на 552 RSD/m2 2013. године, што је директна последица повећања цена електричне енергије од стране ПД „Електровојводина“ – ЕД „Нови Сад“ са 3,34 RSD/kWh колика је била цена 2006. године на 6,51 RSD/kWh колика је била цена 2013. године (1. августа 2013. године последњи пут промењена цена електричне енергије). Ови подаци показују да су специфични трошкови расли сразмерно порасту цене електричне енергије у посматраном периоду, као и благом порасту специфичне годишње потрошње електричне енергије.

 

ПРОБЛЕМИ У ИЗРАДИ ЕНЕРГЕТСКОГ БИЛАНСА

Објекти јавне потрошње у Граду Новом Саду су у надлежности различитих субјеката и различитих нивоа управе, а и различитог имовинско-правног статуса, тако да је утврђивање потпуно релевантног катастра ових објеката доста отежано. Успостављањем комплетног регистра јавних објеката који су под ингеренцијом Града Новог Сада, као и идентификацијом свих јавних служби које користе објекте у јавној својини и који су обвезници система енергетског менаџмента на територији Града, створиће се предуслови за израду потпуно релевантног Енергетског биланса и на тај начин добити једна свеобухватна енергетска слика Града Новог Сада.

У Агенцији за енергетику се сваке године анализирају подаци из преко 200 објеката са територије Града Новог Сада. Међутим, анализом, као и проверама ових података[4] се понекад могу утврдити грешке и одређена одступања од просечних вредности. То одступање од уобичајених вредности је често последица неадекватно попуњених упитника о енергетским потрошњама, што се превазилази елиминацијом екстремних вредности из енергетских упитника и добијањем вредности које реалније приказују стварно стање потрошње енергије у анализираним објектима. Но, и поред тога, када се све добијене вредности прикажу дијаграмски, запажају се неуједначености, како у потрошњи енергије, тако и у променама трошкова. Један од основних фактора промене трошкова је промена цена, али на укупне податке утичу и други фактори као што је, на пример, број институција у свакој од приказаних категорија као и број субјеката који је одговорио на ову анкету. То даје резултате код којих се не може увек успоставити строга правилност, али се могу констатовати генерална кретања и трендови. Осим тога, појављују се и субјекти који користе само део објеката, и за тај свој део дају тражене податке. Пошто се претпоставља да ови подаци нису резултат мерења, већ су највероватније удели у укупно утрошеним количинама енергије за цео објекат, ни вредности специфичних величина за ове објекте нису поуздане. Претпоставља се да се и због тога појављују велика одступања од стварних вредности.

Као још један проблем приликом прикупљања потребних података[5] за енергетски биланс Града, се јавља и тај да субјекти који су у надлежности Града Новог Сада немају обавезу вођења посебне евиденције, нити доставе података о потрошњи енергије и енергената у својим објектима што се јавља као проблем. Због тога је неопходно донети један општи акт на локалном нивоу којим ће се обавезати сви субјекти из надлежности Града Новог Сада да правовремено и потпуно достављају податке неопходне за израду енергетског биланса Града Новог Сада.

 

ЗАКЉУЧАК

Агенција за енергетику Града Новог Сада је до сада израдила енергетске билансе и прикупила енергетке податке за установе, односно објекте из надлежности Града Новог Сада за период од осам календарских година (период од 2006. до 2013. године), што је довољно дуг временски период на основу кога се могу констатовати генерална кретања и трендови и извући одговарајући закључци о потрошњи енергије и енергената, енергетским индикаторима и уопште стању енергетске ефикасности у овим установама, односно објектима.

Као што је већ наведено специфична годишња потрошња топлотне енергије у јавним установама из надлежности Града Новог Сада бележи одређени пад кроз посматрани период што представља позитиван тренд који треба наставити и у наредном периоду. Одређени број објеката је поправио свој енергетски разред што је резултат повећаног улагања у енергетску ефикасност ових објеката, а то побољшање енергетског разреда је у складу са одредбама Правилника о условима, садржини и начину издавања сертификата о енергетским својствима зграда.[6]

Што се тиче специфичне годишње потрошње електричне енергије у јавним установама из надлежности Града Новог Сада она бележи благи пораст, а као што смо већ навели   претпоставка да је до њега дошло услед повећане употребе локалних сплит система који служе за хлађење радних просторија у летњим месецима и њихово догревање у прелазним месецима из летњег у зимски период и обрнуто. Да би се ова потрошња смањила потребно је предузети мере усмерене на увођење савремених система хлађења, климатизације и вентилације, енергетски ефикаснијег унутрашњег осветљења (лед расвета), што ширу употребу уређаја енергетске класе А, А+,А++ и А+++, итд.

Када се говори о специфичним годишњим трошковима за топлотну и електричну енергију у јавним објектима Града Новог Сада, они бележе сталан пораст у посматраном периоду и то од 50% за топлотну енергију до 100% за електричну енергију, што је последица констатног повећања цене енергије и енергената од стране њихових дистрибутера (ЈКП „Новосадска топлана“, ДП „Нови Сад Гас“, ПД „Електровојводина“ – ЕД „Нови Сад“), а за очекивати је да ове цене наставе да расту и у наредном периоду. Због тога је потребно повећати улагања у објекте који су у надлежности Града Новог Сада како би они стекли што већу енергетску независност а то се може остварити, између осталог, и уградњом система са обновљивим изворима енергије (фотонапонски и соларни системи, топлотне пумпе, итд.). Уградњом ових система могле би се остварити велике уштеде у потрошњи електричне и топлотне енергије а финансијска средства уштеђена по том основу би се могла преусмерити у даље пројекте везане за употребу обновљивих извора енергије и унапређење енергетске ефикасности објеката из надлежности Града Новог Сада.

[1] Упитнике који се дистрибуирају сачинило је Министарство рударства и енергетике Републике Србије преко пројекта „Норвешка помоћ Србији за спровођење политике енергетске ефикасности, израду енергетског биланса на локалном нивоу и примену Кјото протокала“ који је реализован у периоду од 2006. до 2009. године.

[2] Извор: Презентација са обуке за полагање стручног испита за област енергетске ефикасности зграда „Основе енергетског билансирања зграда“, аутори: Проф. Др Младен Стојиљковић и доцент др Маја Тодоровић

[3] Извор: Презентација са обуке за полагање стручног испита за област енергетске ефикасности зграда „Основе енергетског билансирања зграда“, аутори: Проф. Др Младен Стојиљковић и доцент др Маја Тодоровић

[4] Подаци добијени из упитника Агенције за енергетику Града Новог Сада

[5] Постоји само обавеза прикупљања података за Енергетски биланс Републике Србије за јавна предузећа, привредна друштва или предузетнике и физичка лица која се баве производњом и продајем енергије и енергената утврђена чланом 13. Закона о енергетици („Службени гласник Републике Србије“, број 145/14).

[6] Чланом 10. став 5. Правилника о условима, садржини и начину издавања сертификата о енергетским својствима зграда „Службени гласник Републике Србије“, број 69/12) је прописано да енергетски разред за постојеће зграде, након извођења радова на реконструкцији, доградњи, обнови, адаптацији, санацији и енергетској санацији, мора бити побољшан најмање за један разред.

Agencija za energetiku Grada Novog Sada © 2014 Broj poseta Efficient stats