Energetski bilans

ENERGETSKI BILANS

OBJEKATA KOJI SE NALAZE U NADLEŽNOSTI

GRADA NOVOG SADA

 U PERIODU OD 2006. DO 2013. GODINE

 

UVOD

Na osnovu svojih ovlašćenja i programskih opredeljenja, Agencija još od 2006. godine prikuplja podatke o potrošnji energije i energenata u objektima javnih ustanova koji se delom ili u celini finansiraju iz budžeta Grada Novog Sada (administrativne zgrade, domovi zdravlja, zdravstveni zavodi, predškolske ustanove, osnovne škole, srednje škole, ustanove kulture, ustanove socijalne zaštite i apoteke). Na osnovu prikupljenih podataka sačinjava se Energetski bilans kojim se u ovim ustanovama, odnosno objektima utvrđuje ukupna potrošnja energije i energenata, obračunavaju energetski indikatori, troškovi i specifični troškovi, vrši komparacija sa pokazateljima iz prethodnih godina i predlaže preduzimanje mera energetske efikasnosti u cilju smanjenja troškova energije.

Agencija za energetiku svake godine javnim ustanovama sa teritorije Grada Novog Sada distribuira preko 200 upitnika[1] sa pitanjima koja se odnose na osnovne energetske pokazatelje objekata koje one koriste, potrošnju energije i energenata u prethodnoj godini, realizovane investicije u energetsku efikasnost ovih objekata, kao i potrebe za ulaganjem u energetsku efikasnost u narednom periodu. Nakon popunjava ovih upitnika oni se dostavljaju Agenciji za energetiku Grada Novog Sada, gde se kontrolišu, analiziraju i izvlače odgovarajući zaključci u formi „Izveštaja o energetskom bilansu objekata u nadležnosti Grada Novog Sada“ koji se donosi za svaku kalendarsku godinu.

Ovaj dokument predstavlja kratku analizu svih popunjenih upitnika o energetskim bilansima javnih ustanova, tj. objekata koji su u nadležnosti Grada Novog Sada, a koji su prikupljeni od strane Agencije za energetiku Grada Novog Sada u periodu od 2006. do 2013. godine.

 

ANALIZA

Na osnovu popunjenih upitnika, formirane su sledeće grupe za analizu dobijenih podataka:

  1. Ustanove za obrazovanje (osnovne škole, srednje škole i predškolske ustanove)
  2. Administrativne zgrade
  3. Ustanove za kulturu
  4. Ustanove socijalne zaštite
  5. Ustanove za zdravstvo (apoteke i domovi zdravlja)

 

  1. Ustanove za obrazovanje (osnovne škole, srednje škole i predškolske ustanove)

1-1 1-2
2-1 2-2
3-1 3-2

 

  1. Administrativne zgrade

2-1-1 2-1-2

  1. Ustanove kulture

3-1-1 3-1-2

  1. Ustanove socijalne zaštite

4-1-1 4-1-2

  1. Ustanove za zdravstvo (apoteke i domovi zdravlja)

5-1-1 5-1-2 5-2-1 5-2-2

 

TOPLOTNA ENERGIJA

Na osnovu analize specifične potrošnje toplotne energije (kWh/m2) i specifičnih troškova za toplotnu energiju (RSD/m2) u objektima javnih ustanova koje su u nadležnosti Grada Novog Sada, a koje se greju preko sistema daljinskog grejanja i lokalnih kotlarnica na prirodni gas, u periodu od 2006. do 2013. godine, se mogu izdvojiti sledeći pokazatelji:

Specifična potrošnja toplotne energije u ovom periodu za posmatrane objekte se kreće u rasponu od 140 do 280 kWh/m2.

Naziv institucije Specifična potrošnja toplotne energije (kWh/m2)
Osnovne škole 167,12
Srednje škole 191
Predškolske ustanove 170,87
Administrativne zgrade 142,7
Ustanove kulture 140,87
Ustanove socijalne zaštite 277,12
Apoteke 186,2
Domovi zdravlja 280,6

Tabela 1. Specifična potrošnja toplotne energije po institucijama

(period 2006. – 2013. godina)

Važno je napomenuti da na ove podatke utiče veliki broj parametara i da treba uzeti u obzir da greške u ovom slučaju mogu značajno uticati na rezultate. Prosečna godišnja specifična potrošnja toplotne energije u Republici Srbiji iznosi za stambene zgrade 171 kWh/m2, a za nestambene zgrade 194 kWh/m2.[2] Prosečna specifična potrošnja toplotne energije u zgradama Evropske unije iznosi 138 kWh/m2.[3] Iz priloženog se može zaključiti da je specifična potrošnja toplotne energije u Gradu Novom Sadu na nivou republičkog proseka. Iako su ulaganja u energetsku efikasnost ovih objekata u poslednjih nekoliko godina u porastu, Grad Novi Sad se suočava sa problemom da ima preveliki broj objekata u svojoj nadležnosti koji se moraju energetski sanirati, a finansijska sredstva su ograničena.

Što se tiče specifičnih troškova za utrošenu toplotnu energiju za period od 2006. do 2013. godine, oni beleže porast od oko 50% i to sa 842 RSD/m2 2006. godine na 1255 RSD/m2 2013. godine, što se može objasniti porastom cena toplotne energije od strane lokalnog distributera toplotne energije JKP „Novosadska toplana“ sa 39,15 RSD/m2 kolika je bila cena 2006. godine, na 98,01 RSD/m2 kolika je bila cena 2013. godine (16. novembra 2012. godine poslednji put promenjena cena toplotne energije). Takođe, prirodni gas kojim se snabdevanju kotlarnice u pojedinim javnim objektima a koji isporučuje DP „Novi Sad Gas“ je poskupeo sa 22,35 RSD/m3 2006. godine, na 42,68 RSD/m3 2013. godine. Ovi podaci pokazuju da su specifični troškovi rasli srazmerno porastu cena energije i energenata u posmatranom periodu.

 

 

ELEKTRIČNA ENERGIJA

Na osnovu analize specifične potrošnje električne energije (kWh/m2) i specifičnih troškova za električnu energiju (RSD/m2) u objektima javnih ustanova koje su u nadležnosti Grada Novog Sada, u periodu od 2006. do 2013. godine se mogu izdvojiti sledeći pokazatelji:

Specifična potrošnja električne energije u javnim objektima Grada Novog Sada se kreće u rasponu od 25 do 115 kWh/m2.

Naziv institucije Specifična potrošnja električne energije (kWh/m2)
Osnovne škole 25,62
Srednje škole 50
Predškolske ustanove 50,25
Administrativne zgrade 74,87
Ustanove kulture 73,62
Ustanove socijalne zaštite 95,62
Apoteke 115,87
Domovi zdravlja 60

Tabela 2. Specifična potrošnja električne energije po institucijama

Blagi porast specifične godišnje potrošnje električne energije u novosadskim javnim objektima u posmatranom periodu ne može se sa sigurnošću objasniti, ali se može pretpostaviti da je do njega došlo usled povećane upotrebe lokalnih split sistema koji služe za hlađenje radnih prostorija u letnjim mesecima i njihovo dogrevanje u prelaznim mesecima iz letnjeg u zimski period i obrnuto.

Specifični troškovi za utrošenu električnu energiju u javnim objektima iz nadležnosti Grada Novog Sada beleže porast od skoro 100% u periodu od 2006. do 2013. godine i to sa 298 RSD/m2 2006. godine na 552 RSD/m2 2013. godine, što je direktna posledica povećanja cena električne energije od strane PD „Elektrovojvodina“ – ED „Novi Sad“ sa 3,34 RSD/kWh kolika je bila cena 2006. godine na 6,51 RSD/kWh kolika je bila cena 2013. godine (1. avgusta 2013. godine poslednji put promenjena cena električne energije). Ovi podaci pokazuju da su specifični troškovi rasli srazmerno porastu cene električne energije u posmatranom periodu, kao i blagom porastu specifične godišnje potrošnje električne energije.

 

PROBLEMI U IZRADI ENERGETSKOG BILANSA

Objekti javne potrošnje u Gradu Novom Sadu su u nadležnosti različitih subjekata i različitih nivoa uprave, a i različitog imovinsko-pravnog statusa, tako da je utvrđivanje potpuno relevantnog katastra ovih objekata dosta otežano. Uspostavljanjem kompletnog registra javnih objekata koji su pod ingerencijom Grada Novog Sada, kao i identifikacijom svih javnih službi koje koriste objekte u javnoj svojini i koji su obveznici sistema energetskog menadžmenta na teritoriji Grada, stvoriće se preduslovi za izradu potpuno relevantnog Energetskog bilansa i na taj način dobiti jedna sveobuhvatna energetska slika Grada Novog Sada.

U Agenciji za energetiku se svake godine analiziraju podaci iz preko 200 objekata sa teritorije Grada Novog Sada. Međutim, analizom, kao i proverama ovih podataka[4] se ponekad mogu utvrditi greške i određena odstupanja od prosečnih vrednosti. To odstupanje od uobičajenih vrednosti je često posledica neadekvatno popunjenih upitnika o energetskim potrošnjama, što se prevazilazi eliminacijom ekstremnih vrednosti iz energetskih upitnika i dobijanjem vrednosti koje realnije prikazuju stvarno stanje potrošnje energije u analiziranim objektima. No, i pored toga, kada se sve dobijene vrednosti prikažu dijagramski, zapažaju se neujednačenosti, kako u potrošnji energije, tako i u promenama troškova. Jedan od osnovnih faktora promene troškova je promena cena, ali na ukupne podatke utiču i drugi faktori kao što je, na primer, broj institucija u svakoj od prikazanih kategorija kao i broj subjekata koji je odgovorio na ovu anketu. To daje rezultate kod kojih se ne može uvek uspostaviti stroga pravilnost, ali se mogu konstatovati generalna kretanja i trendovi. Osim toga, pojavljuju se i subjekti koji koriste samo deo objekata, i za taj svoj deo daju tražene podatke. Pošto se pretpostavlja da ovi podaci nisu rezultat merenja, već su najverovatnije udeli u ukupno utrošenim količinama energije za ceo objekat, ni vrednosti specifičnih veličina za ove objekte nisu pouzdane. Pretpostavlja se da se i zbog toga pojavljuju velika odstupanja od stvarnih vrednosti.

Kao još jedan problem prilikom prikupljanja potrebnih podataka[5] za energetski bilans Grada, se javlja i taj da subjekti koji su u nadležnosti Grada Novog Sada nemaju obavezu vođenja posebne evidencije, niti dostave podataka o potrošnji energije i energenata u svojim objektima što se javlja kao problem. Zbog toga je neophodno doneti jedan opšti akt na lokalnom nivou kojim će se obavezati svi subjekti iz nadležnosti Grada Novog Sada da pravovremeno i potpuno dostavljaju podatke neophodne za izradu energetskog bilansa Grada Novog Sada.

 

ZAKLJUČAK

Agencija za energetiku Grada Novog Sada je do sada izradila energetske bilanse i prikupila energetke podatke za ustanove, odnosno objekte iz nadležnosti Grada Novog Sada za period od osam kalendarskih godina (period od 2006. do 2013. godine), što je dovoljno dug vremenski period na osnovu koga se mogu konstatovati generalna kretanja i trendovi i izvući odgovarajući zaključci o potrošnji energije i energenata, energetskim indikatorima i uopšte stanju energetske efikasnosti u ovim ustanovama, odnosno objektima.

Kao što je već navedeno specifična godišnja potrošnja toplotne energije u javnim ustanovama iz nadležnosti Grada Novog Sada beleži određeni pad kroz posmatrani period što predstavlja pozitivan trend koji treba nastaviti i u narednom periodu. Određeni broj objekata je popravio svoj energetski razred što je rezultat povećanog ulaganja u energetsku efikasnost ovih objekata, a to poboljšanje energetskog razreda je u skladu sa odredbama Pravilnika o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada.[6]

Što se tiče specifične godišnje potrošnje električne energije u javnim ustanovama iz nadležnosti Grada Novog Sada ona beleži blagi porast, a kao što smo već naveli   pretpostavka da je do njega došlo usled povećane upotrebe lokalnih split sistema koji služe za hlađenje radnih prostorija u letnjim mesecima i njihovo dogrevanje u prelaznim mesecima iz letnjeg u zimski period i obrnuto. Da bi se ova potrošnja smanjila potrebno je preduzeti mere usmerene na uvođenje savremenih sistema hlađenja, klimatizacije i ventilacije, energetski efikasnijeg unutrašnjeg osvetljenja (led rasveta), što širu upotrebu uređaja energetske klase A, A+,A++ i A+++, itd.

Kada se govori o specifičnim godišnjim troškovima za toplotnu i električnu energiju u javnim objektima Grada Novog Sada, oni beleže stalan porast u posmatranom periodu i to od 50% za toplotnu energiju do 100% za električnu energiju, što je posledica konstatnog povećanja cene energije i energenata od strane njihovih distributera (JKP „Novosadska toplana“, DP „Novi Sad Gas“, PD „Elektrovojvodina“ – ED „Novi Sad“), a za očekivati je da ove cene nastave da rastu i u narednom periodu. Zbog toga je potrebno povećati ulaganja u objekte koji su u nadležnosti Grada Novog Sada kako bi oni stekli što veću energetsku nezavisnost a to se može ostvariti, između ostalog, i ugradnjom sistema sa obnovljivim izvorima energije (fotonaponski i solarni sistemi, toplotne pumpe, itd.). Ugradnjom ovih sistema mogle bi se ostvariti velike uštede u potrošnji električne i toplotne energije a finansijska sredstva ušteđena po tom osnovu bi se mogla preusmeriti u dalje projekte vezane za upotrebu obnovljivih izvora energije i unapređenje energetske efikasnosti objekata iz nadležnosti Grada Novog Sada.

[1] Upitnike koji se distribuiraju sačinilo je Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije preko projekta „Norveška pomoć Srbiji za sprovođenje politike energetske efikasnosti, izradu energetskog bilansa na lokalnom nivou i primenu Kjoto protokala“ koji je realizovan u periodu od 2006. do 2009. godine.

[2] Izvor: Prezentacija sa obuke za polaganje stručnog ispita za oblast energetske efikasnosti zgrada „Osnove energetskog bilansiranja zgrada“, autori: Prof. Dr Mladen Stojiljković i docent dr Maja Todorović

[3] Izvor: Prezentacija sa obuke za polaganje stručnog ispita za oblast energetske efikasnosti zgrada „Osnove energetskog bilansiranja zgrada“, autori: Prof. Dr Mladen Stojiljković i docent dr Maja Todorović

[4] Podaci dobijeni iz upitnika Agencije za energetiku Grada Novog Sada

[5] Postoji samo obaveza prikupljanja podataka za Energetski bilans Republike Srbije za javna preduzeća, privredna društva ili preduzetnike i fizička lica koja se bave proizvodnjom i prodajem energije i energenata utvrđena članom 13. Zakona o energetici („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 145/14).

[6] Članom 10. stav 5. Pravilnika o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada „Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 69/12) je propisano da energetski razred za postojeće zgrade, nakon izvođenja radova na rekonstrukciji, dogradnji, obnovi, adaptaciji, sanaciji i energetskoj sanaciji, mora biti poboljšan najmanje za jedan razred.

Agencija za energetiku Grada Novog Sada © 2014 Broj poseta Efficient stats