• Sreda, Septembar 22, 2021
  • Novi Sad, 12°C
Agencija za energetiku Grada Novog Sada - Logo

Svet bez uglja, nafte i gasa je moguć

1. decembar 2015. god.

Do 2050. snabdevanje energijom u svetu moglo bi gotovo potpuno da bude prebačeno na obnovljive izvore, tvrdi se u scenariju pod nazivom Energetska (r)evolucija.

Scenario „Energetske (r)evolucije“ razvili su organizacija „Grinpis“ i Nemački centar za vazdušne i svemirske letove (DLR), a zasniva se na nizu pojedinačnih studija. To je, za sada, najsveobuhvatniji globalni scenario održivog snabdevanja energijom koji bi za klimu bio podnošljiv, a uoči konferencije o klimi u Parizu pruža činjenice za mogući put.
Napuštanje fosilnih izvora energije smatra se najvažnijim korakom u cilju smanjivanja zagrevanja zemljine atmosfere. Trenutno tri četvrtine gasova koji izazivaju efekat staklene bašte nastaju spaljivanjem uglja, nafte i gasa, a jedna četvrtina zbog seče šuma i poljoprivrede.

„Obnovljivi izvori energije u međuvremenu su sazreli i mogu da konkurišu elektranama na ugalj i rizičnim atomskim elektranama“, kaže Sven Teske iz „Grinpisa“, ujedno i glavni autor studije. „Potpuni prelazak na obnovljive izvore energije moguć je na svim područjima. Sada moramo brzo da krenemo putem čiste, sigurne i ekonomski isplative energetske budućnosti.“

Obnovljivi izvori za 9,5 milijarda ljudi

Scenario na 364 stranice opisuje povoljan put za čistu energiju sa manje ugljen dioksida na područjima snabdevanja električnom strujom, grejanja i saobraćaja.

Studija, međutim, izostavlja međunarodni vazdušni i morski saobraćaj kao i emisije u industriji, recimo prilikom proizvodnje cementa. Taj udeo u globalnoj emisiji ugljen dioksida iznosi više od pet odsto. Uključivanje tih područja studiju bi previše proširilo, kaže Tomas Preger iz DLR-a. Osim toga, na tim područjima je „teže vrednovati“ mere za dalekosežno smanjenje emitovanja ugljen dioksida.


Ali autori su zato vrlo pomno istražili različite tehnologije i različite razvoje u svim delovima sveta. Oni pokazuju da bi do 2050. moglo da bude obezbeđeno održivo snabdevanje energijom za oko 9,5 milijardi ljudi.

 

Niski troškovi i više radnih mesta

Veliki pomak u proizvodnji energije s manje ugljen dioksida donosi snažno korišćenje energije vetra i sunca. Samo prošle godine, u to je u svetu investirano 250 milijardi američkih dolara (234 milijarde evra). Pad cena takvih postrojenja ubrzava jačanje tog sektora, a naročito se kod solarne energije ne nazire kraj smanjivanja cena.

Prema navodima autora studije, zbog toga se može očekivati brže širenje takvih postrojenja nego do sada. Za potpuni zaokret u svetu, prema tom scenariju, bile bi potrebne investicije od oko 1.000 milijardi dolara godišnje do 2050. Istovremeno, uštedeli bi se troškovi za ugalj, naftu i gas od oko 1.070 milijardi američkih dolara godišnje.

Prema studiji, to bi se pozitivno odrazilo i na tržište rada. Do 2030. bi tako u svetu moglo da nastane 19 miliona novih radnih mesta, dok bi broj zaposlenih u energetskom sektoru do 2030. bez ubrzanog prelaska na obnovljive izvore bio lagano smanjen na 27 miliona u celom svetu, ubrzan prelazak na stopostotno korišćenje obnovljivih izvora doveo bi do povećanja broja zaposlenih u tom sektoru na 46 miliona u 2030. godini.

Saobraćaj na struju umesto benzina

Velik izazov u smanjenju emitovanja ugljen dioksida je saobraćaj. Oko 14 odsto globalne emisije štetnih gasova nastaje sagorevanjem naftnih prerađevina u motorima. „Potrebna nam je transportna revolucija, ne samo elektro-automobili i više elektromobilnosti, već bismo morali da razvijemo i nove transportne tehnologije i sintetička goriva iz obnovljivih izvora“, kaže Teske.

Osnovno načelo glasi: struja umesto nafte. Uz pomoć struje dobijene iz energije vetra, sunca i vode mogu, ne samo da se voze automobili i vozovi na električnu energiju, već i da se proizvode i sintetička goriva takozvanom tehnologijom power-to-gas. Ta tehnologija već funkcioniše. Sintetički proizvedena goriva zamenjuju gas, dizel ili kerozin, i naftni proizvodi više ne bi bili potrebni.

Za zaokret u saobraćaju potrebne su i mere politike, smatraju autori. Vlade bi trebalo da podstaknu ljude da koriste manje automobile. Osim toga, transport bi trebalo da postane efiksniji. Važan korak je i daljnja izgradnja mreže javnog saobraćaja.

Mere koje se isplate

Tim scenariom „Grinpis“ pokazuje da je održivo snabdevanje energijom za 9,5 milijardi ljudi do 2050. godine – moguće jer „velikih ekonomskih i tehničkih prepreka nema“, zaključuju autori studije.

U vezi s Konferencijom o klimi u Parizu, autori studije preporučuju brzo i odlučno delovanje politike i privrede. Sada bi bilo važno stimulisati industriju, potrošače i tržišta na veće korišćenje obnovljivih izvora energije i veću energetsku efikasnost.

Važan korak je i brzo smanjivanje subvencija za ugalj, naftu i gas. Prema navodima Međunarodne agencije za energiju (IEA) taj sektor je prošle godine iz državnih budžeta subvencionisan sa gotovo 500 milijardi američkih dolara.

Šef „Grinpisa“ Kumi Naido preporučuje da taj scenario pročitaju naročito oni skeptici koji smatraju da brz energetski zaokret nije moguć. „Tu se može videti da je to moguće, da to mora da bude urađeno i da će na kraju svi od toga da profitiraju.“

Izvor: www.b92.net i Deutsche Welle